понедељак, 18. јул 2011.

Дражина годишњица

Ето прође још једна годишњица везана за наше суноврате и Пирове поразе...
Шта рећи о јаднику који је изучио високе војне школе али није учио народне пословице.
Да је знао ону "Пут у пакао је поплочан добрим намерама", не би чинио то што је чинио. Био би мало мудрији, макар по цену поштења, од кога нико није имао користи...

Из књиге "Пирови порази":

(О П) У С Т А Н А К

Прегази моћна швапска армада
Европу и околиш
у сланик да се прометнеш тада
ни чорбу да им не солиш

Или да будеш њихов пион
ил' планеш ко зубља борова

где је ту сада горди Албион

-нигде га ни од корова.

Шћућурио се у неком ћошку
ко беба мајци под хаљине
мани сад мржњу идеолошку
помагај, црвени Стаљине!

Корзира Шваба дуж Мажино-црте
черупа галске кресте
само се Срби шашави трте
да их опет ражесте.

Блесава глава а срце лавље
не трпе јарам ни дизгине
али за чије бабе здравље
да народ лудо изгине?

За једну њину - сто наших глава
тарифа поретка трулог,
и који хазардер има ту права
да друге меће на улог?

Прошлог се пута качили с царем
на финте насели кварне
немој сад опет, сачекај барем
док Шваба Рујке не џарне!

Не чека “Чича” но диже смело
српски устанак трећи
на шта се све то касније свело
-рогови плешу у врећи.

Једни у НОР-у, други у Збору
трећи на Равну Гору,
у замршеном балканском чвору
сумрак нам свиће у зору.

А кад се па српско клупко расплело
без неке жешће туче?
рођеног брата право у чело
што да се душмани муче?!

Уместо дарова, сад Кати сојка
грдило слути на крају
трине'с је увек баксузна бројка
чак и у цветном мају.

“Срба све мање, а нас све више”
шапуће крстача хумци
стара се драма и даље пише
само су нови глумци...

***

Н А Р А В О У С К У Р Ч Е Н И Ј Е

Неко у НОР-у, неко у Збору
неко на Равну Гору...
то већ прелази у ноћну мору
- нама је место у тору...

**

РЕЧ ДА ЗГАЗИ, НЕ ПРИЛИЧИ
НИКОМ ЖИВОМ, ПА НИ “ЧИЧИ”

Кад клупко почне да се осипа
не вреди плетиљи прељу да пањка
имо си у руци оног Јосипа
ал' му ни длака са главе не мањка.

Што није Николи у руке пао
да за трен ока свеће му згасну
ти си га штитио, јер си му дао
реч официрску, српску и часну.

Ал' кад ти Коста дође на диван
да зборите што вам зборити ваља,
брзо се снизо, као пеливан
и ту су излишна питања даља.

Фиснуше га, ко грање церово
а и он је речи твојој верово.


Тај харамбаша, аждаја пећка

није баш био некаква цвећка.


Но курјак горски, кога се плаше

на ред и закон није баш свико

ал' барем беше од лозе наше

а Броз чији беше, то не зна нико...

среда, 6. јул 2011.

7 ДЕЦЕНИЈА ОД КАКО ПЛАНУ УСТАНИЧКА ПУШКА

Учили су нас да је 7. јула пукла прва устаничка пушка. После смо сазнали да није пушка него пиштољ. И да Жикица није убио два немачка војника, него два Србина, једног избеглог из НДХ, који је побегао од усташке каме, да погине од српске руке.

Па сам ја то обрадио у реп-маниру, у књизи "Пирови порази"

ШПАНАЦ РЕП

Четере'с и прве године господње
усред Беле Цркве( или негде код ње)
на Ивањдан свети, седи Жика Шпанац
под вашарском шатром, и куса пребранац,

притом бриге море младога СКОЈ-евца
где да мало смочи свог црвеног певца
али он је сада на партијском задатку
рад идејни фура, не брине о патку

Фрустрације своје Жика вешто скрива
обузме га целог та активност жива
своју снагу црпи из партијског штива
уз свесрдну помоћ коњака и пива.

*

Али га је једна запалила клинка
из суседног села млада Живадинка
а дотичном цуром адреналин влада
па на вашар ваздан коло води млада
кипти снага испод блуза и долама
под ногама њеним земља се пролама

ал' не мрда никуд млада срцоломка
без пандура једног - свога новог момка
и његовог друга из истога тренда
због њих Жика живце не кида, већ ренда

И, следећи стриктно њин црвени мото
“Ако могу, зашто не бих туђе ото”
он се покрај Живке уфати у коло
све нападно киби колено јој голо
све га дрма струја на високе волте
па нападно киби и у њен деколте

Али врисну пандур, кад (најзад) скапира:
“- Бежи мала од тог црвеног тапира!
А ти, шта ти хоћеш, комуњарско ђубре?
Мислиш не знам зашто чакшие ти бубре,
мислиш можда да сам весло посисао,
бежи, док те нисам легитимисао!”

Али тада Жики мрак на очи паде:
“- Е, сад ћеш да платиш, буржоаски гаде!
е сада си брајко, зелен бостан обро
јер је свако женско заједничко добро
темељни је принцип друштвене својине
дочекати нећеш Мале Госпојине!”

Па у томе часу комуњарски гоља
латио се свога скривеног пиштоља
пре но трепну раја што се пренерази
упуца их чисто на идејној бази.

када груну п и ш т о љ у Жикином длану
устаничка п у ш к а у Србији плану.

Али ни том Жики, дизачу устанка
не вредео живот колко жута банка
не поживе дуго од те своје славе
ваљда нешто зглајзо, па осто без главе.

*

Целом овом причом ја сам само хтео
да осветлим мало славног НОБ-а део
нека једном знају и млади и стари
шта се тога дана десило у ствари

информишем људе и њине потомке
што будала поби те недужне момке..



недеља, 3. јул 2011.

НОЛЕТОВ УСПЕХ ИЗ ДРУГОГ УГЛА

Коме то још није јасно зашто је председник ишао на Вимблдон? Ишао је да Нолeта упозори да буде социјално одговоран. Јер, дечко је безобразно богат, и ред је да направи барем неки мост.

Нолетов успех има неке мрље:

  • Прво, доћи ће АТ и рећи: „Шта је Нолетов сервис наспрам Јавног сервиса?“

  • На то ће ПР службе рећи: "Ти то зовеш топ спин, то јест врхунски? Дођи да ти покажемо шта је врхунски спин!"

  • А Принц ће да каже: „Какав анџастис! Њега зовете патриотом што једе лондонску траву, а ја љубио нашу, па опет немате поштованје!"

ПС:

Нећемо о рекету..Та игра речи је апсолвирана у време Монике...