уторак, 15. новембар 2011.

ПРОСВЕТИТЕЉСКА СУМЊА

блаженство незнања

Свом се Богу смртник моли ноћу, дању
а за узврат он га држи у незнању

у том мраку живе руље бесловесне
страда онај ко у тами знањем блесне

јер да народ таје сазна, то нипошто
тај је преступ кривце увек скупо кошто

Прометеју Зевс нареди : „Марш у ад!“
Што нам откри амброзију, нектра слад

а због ватре још Танталу воду бране
ко и сочној воћки што га мами с гране,

што људима помагали, њима суде
ко Сизифу што безочно варо људе

по Библији разлог првог Божјег гнева
то што беше радознала ћерка Ева

па с небеса она зачу налог леден:
Ти и Адам напустите сместа Еден!

И вечно смо у немилост Божју пали
што пра-преци наши беху радознали.

Сад ми сумња, као јерес, душу штипа:
Било да је Бог јединка ил
екипа

у свакога од њих закон исти бива:
одувек је знање Бож’ја ексклузива

сви који се дрзну нешто да сазнају
привирити никад неће цветном Рају

јер он дође нешто као мирна лука
незналица, тутумрака и дудука.