ЕКСПЕРИМЕНТ - КОНТРАПРЕПЕВ НА СРПСКИ, НАШИХ ПЕСАМА ПРЕПЕВАНИХ НА ЕНГЛЕСКИ

     У поигравању са римама, дошао сам на идеју да радим „контра–препеве“, односно да „вратим натраг“ на српски песме које је неко препевао на енглески.
     На жалост, ту немам баш велики избор. Наиме, у мени доступним зборницима наше поезије на енглеском, мало је римованих песама. Очигледно је премало оних који ако добро владају енглеским језиком, а истовремено су тако добри версичари да верно пренесу метрику, риму, мелодију строфе..  А опет, да препевавам песме у слободном стиху, нема сврхе ни логике, јер тиме остаје сасвим неискоришћена моја „компаративна предност“ – лакоћа римовања.

     Подразумева се да могу да враћам натраг само песме чији српски оригинал не знам напамет, јер би ме то везало и спречавало налажење властитих решења.

      Почео сам од Дучићеве "Песму мрака" препевану на енглески. Па сам је препевао натраг на српски. То сам могао да урадим зато што оригинал нисам знао, јер да јесам, то би ми била кочница, тешко бих могао да нађем нека своја решења, да се одвојим од њега.
 (Поставио сам као ЈПГ слику, да би се задржале упоредне колоне. Кликом на слику, она се увећа да се може читати текст)

Види се да преводилац на енглески није успео да задржи чак ни метрику оригинала, продужио је стих за пар слогова. Ја сам пратио његову верзију...
*

Други контрапрепев, песма ДВА СВЕТА, Матије Бећковића

ШТА ЈЕ ТУ ЈЕ

Седмоглава љута ала

осам ватри на ме бљује

преживљавам, Богу хвала

и тешим се

шта је – ту је

Издали ме и најближи

у недрима гајих гује

све то горе неко књижи

салдо чекам

шта је – ту је

судба, попут злог шумара

моје стабло чекићује

ал ни то ме не умара

разгранаћу

шта је – ту је

неком рага неком ђогат

дă копито да се кује

не боду се шут и рогат

повлачим се

шта је – ту је

ни попови оченаши

ни последње алелује

ништа више ме не плаши

записано

шта је – ту је

ОМАЖ ДРАГОСЛАВУ АНДРИЋУ, МОЈ СКРОМНИ ПРЕПЕВ ОГДЕНА НЕША

Давно сам читао "Штихове" и "Смешну смешу", и не сећам се како је Андрић превео ову песму. Па сам се нескромно ја окушао:

The Purist
I give you now Professor Twist,
A conscientious scientist,
Trustees exclaimed, "He never bungles!"
And sent him off to distant jungles.
Camped on a tropic riverside,
One day he missed his loving bride.
She had, the guide informed him later,
Been eaten by an alligator.
Professor Twist could not but smile.
"You mean," he said, "a crocodile."

Мој препев:
ЧИСТУНАЦ

Упознајмо Професора, др. Твиста

Научника који савешћу блиста
Надзорник викну: "Безгрешан колега!"

у далеку џунглу посла њега

из кампа на обали у тропском месту

један дан изгуби дивну невесту

тужне му вести стигле у шатор

да ју је појео алигатор

Професор, с осмехом, задржа стил:
Хтели сте рећи – крокодил!

НОВИ ЗИЛОТИ И ХРИШЋАНСКА ПАТЊА

Раније сам написао песму "Трпиона" где се питам је ли тачно да је патња једина сврха нашег доласка на ову планету.
Чини ми се да су неки ревносници погрешно схватили неке ствари...

НОВИ ЗИЛОТИ

Када клонеш, нађеш се на дну

када ти згасну зубље

уместо да ти наду дадну

они те гурну још дубље,

у понор тонеш безизлазни

таман да сврнеш с памећу

а они дробе о греху и казни

и још ти кривњу намећу.

и оно мало душе ти плеве

крив си за све и свашта

за све грехе, почев од Еве

то добри Бог не прашта

мора да се каје и плаче

покуњи главу у крило,

у греху те, кажу, мајка заче

је л’ другог начина било?

(Да ли је завете кршила брачне

док се мучила да те зачне?)

Безосећајно, хладно, сурово

прете ти страшним небеским силама

ко да си са самим врагом шурово

и Бога гађао шиљатим вилама,

и тако те гнусно киње, скоро те

прогласе чак и лудим

спаси ме Боже такве пороте

Ти ми директно суди.

Не могу више о овој теми

догори преко ноката,

на земљи ствари Боже поспреми

без ових адвоката.

ШИО МИ ГА ЂУРА ЗА НОЋ ВЕШТИЦА

Прослависмо и тај типично „наш“ празник. Апостол Лука се можда пита зашто га запостављамо, кад се није одрекао Христа као Петар, нити је био подозрив као Тома.

Пре неку годину, организатори поменуте прославе штампали су тачно 666 карата. Нису знали да та ноћ нема везе са сатанизмом. Нити је посвећена слављењу вештица, него терању истих, и везана је за неки догађај од пре неколико векова.

Питам се да ли су све нове чланице  ЕУ пожуриле да овај празник усвоје, као што смо га ми пригрлили.

Нисам гледао фамозну „мапу пута“, тако да не знам да ли је пут у Европу поплочан добрим намерама или добрим тиквама.

Да не буде забуне: Не спадам у некакве вестернфобе. И мислим да се од англозападњака може много, баш много тога доброг научити и усвојити. Само, ми и даље прихватамо само њихове фразе, неке манифестације и права педера. Али се пелцер њихових манира слабо прима код нас.

Нешто размишљам о тим нашим „халовенцима“, да их тако назовемо. Баш ме занима да ли је иједан од њих, на путу до прославе, успорио на зебри да пусти пешаке, као што се ради у земљи из које тај празник долази. Или су пак намерно ишли до ивице тротоара, да испрскају  народ, што је овдашњи манир.

И, да ли на послу, улици итд, ти наши халовенци имају енглеске манире? Да ли поштују пословни ферплеј, како с епоштује на западу? Знају колико се послова тамо заврши на основу телефонског позива, факса и остало, без брда документације, печата итд? Јер, тамо постоји пословни ферплеј , па нико неће да ризикује своје место у пословном свету, тек да би неког прешао. Не кољу људи вола због киле меса.

А колико наших „халовенаца“ има манир да некоге „прејебе“, онако по нашки?

Рецимо, на том западу, пекар је већ око 7 сати  увече скинуо цену свих пецива на неких 10-ак динара, да не остану непродата. А његов српски колега, остави их за сутра, да их ујутру још једном стави у рерну и прода као свеже.

Ни један власник фирме, или шеф, на западу, неће раднику рећи „Знаш ли то ко је овде шеф?!“. 

Без обзира на евентуално богатство, неће понизити некога ко нијње тип-топ обучен.

Макар реда ради, тамо нико не избегава да изговори, оне 2 речи прогнане из српског речникаћ речи  „хвала“ и „молим вас“. А реч „изволите“ неће, попут нас, сликовито заменити питањем „Шта хоооћеш?“

Не пратим те ријалитије, али се смем заклети да су и фармери и ВБ укућани достојно прославили Ноћ вештица. Рекао бих да сам сигуран да је целовито понашање и једних и других у енглеском маниру, али нећу то да кажем, пошто ми се ионако замера да умем да будем црнохуморан до цинизма.

Замислите да ми постанемо нека важна петља у свету. И замислите Немце, Енглезе и остале, како почињу да славе Славу или секу бадњаке, да би исказали своју љубав према нама. Таман посла!

Сходно својој ширини, биће позитивно радознали да се упознају са туђим обичајем. Ако их позовеш, доћи ће, узети учешћа (нарочити о конузментском делу прославе). Може им се свидети. Али, никаква одушевљеност их неће натерати ни да помисле да тај туђи обичај усвоје као свој.

"Сан" од Љермонтова у мом препеву

Данас је годишњица страдања Љермонтова., па да поставим његову песму „Сан“ коју сам се охрабрио препевати.

Испала је помало пророчка...

СОН

М. Љермонтов

В полдневный жар в долине Дагестана

С свинцом в груди лежал недвижим я;

Глубокая еще дымилась рана,

По капле кровь точилася моя.

Лежал один я на песке долины;

Уступы скал теснилися кругом,

И солнце жгло их желтые вершины

И жгло меня - но спал я мертвым сном.

И снился мне сияющий огнями

Вечерний пир в родимой стороне.

Меж юных жен, увенчанных цветами,

Шел разговор веселый обо мне.

Но в разговор веселый не вступая,

Сидела там задумчиво одна,

И в грустный сон душа ее младая

Бог знает чем была погружена;

И снилась ей долина Дагестана;

Знакомый труп лежал в долине той;

В его груди, дымясь, чернела рана,

И кровь лилась хладеющей струей.

САН

 препев Милка Грбовића

У подневној јари долине Дагестана

лежах, у груди ме погоди тане,

још се пушила дубока рана

по трагу крви искаапане.

Лежах ја сам на песку долине;

литице се над мојом надвиле главом,

Сунце је жегло жуте врхове њине

и мене; ал’ ја сам мртвим сном спаво.

И усних у огњеном сјају пуном

пир завичајни у вечери снене,

младе жене са цветном круном,

у веселом кикоту помињу мене.

Ал' у том жагру њен глас не чух

замишљена, сама, у томе сутону

у тужан сан њен млади тонуо дух

Бог зна у какве ли бриге утону.

И она је снила долину Дагестана;

са знаним јој телом у долини тој;

из чијих груди се димила рана

и млаз крви се хладио на њој.

ТРЕЗВЕЊАК ПЕВА МОКРОЈ БРАЋИ

Свака вам к’о Његошева, на свом месту

што имамо вас геније, Богу хвала

ал’ би редом љoснули на допинг тесту

брже него што падате крај астала.

Ви лочете шта стигнете, где то иде?

Па глумите неку фелу алојебну

а спорташу када нађу стероиде

забрану му доживотну одмах ребну.

Кад се збућка коњак, вино, мека брља

лосиони и патоке, све ђутуре,

из ибрика дух изађе кад се трља

а ви духа измамите из чутуре.

Ружица вас, кобајаги утрнила

а ви, тобож нежне душе, попут плиша,

па сад за вас нема ништа сем црнила

не видите ништа бело (осим миша),

одваљени ко пармаци с трулог пресма

ко ће више небулоза да изрига

а раја се плахо зграни: Каква песма!

и настане трабуњава боем - књига.

И тако ви булазните, мртви пјани,

нашкрабате све што папир трпет’ могне

штампају се ови ваши папазјани

са третманом поезије антологне.

Ти што пјани у бирцузу ломе, руше

изгубљено и пијано друштво мокро

хватају се међусобно посред гуше

ко је коме у пијанству риме покро.

Забрани ли неко вама стимулансе

што воде на ону страну, иза мозга,

шта би тада испевали? Нема шансе,

од подине остала би само розга.

И трезнима живац спадне са багламе

и шапате неке чују из дна главе

ал’ не гасе те пожаре струком сламе

нит’ шаптаче пићем хоће да придаве.

Дохватите, али трезни лако перце,

па пишите песме праве, срок и верси

престаните да глумите квакосерце

препустите жалопојке некој Перси.

Са нама се натпевајте, при трезноћи,

макар било да се трчу кус и репат,

да видимо ко ће онда боље проћи,

и ко ли ће шашавије риме склепат’.

Све од базе кад се гледа, па нагоре

трезвењаци парнасовски држе кључић,

Његош, Бранко. Шилер, Гете... Па Тагоре

а на крају Милан Ракић...

... ја...

...Дучић.