блаженство незнања
Свом се Богу смртник моли ноћу, дању
а за узврат он га држи у незнању
у том мраку живе руље бесловесне
страда онај ко у тами знањем блесне
јер да народ таје сазна, то нипошто
тај је преступ кривце увек скупо кошто
Прометеју Зевс нареди : „Марш у ад!“
Што нам откри амброзију, нектра слад
а због ватре још Танталу воду бране
ко и сочној воћки што га мами с гране,
што људима помагали, њима суде
ко Сизифу што безочно варо људе
по Библији разлог првог Божјег гнева
то што беше радознала ћерка Ева
па с небеса она зачу налог леден:
Ти и Адам напустите сместа Еден!
И вечно смо у немилост Божју пали
што пра-преци наши беху радознали.
Сад ми сумња, као јерес, душу штипа:
Било да је Бог јединка ил’ екипа
у свакога од њих закон исти бива:
одувек је знање Бож’ја ексклузива
сви који се дрзну нешто да сазнају
привирити никад неће цветном Рају
јер он дође нешто као мирна лука
незналица, тутумрака и дудука.
Нема коментара:
Постави коментар