ПОЛА ВЕКА ОД БРАНКОВОГ СТРАДАЊА

ПОЕЗИЈУ СВИ ПИШУ
Бранку Миљковићу

Речи које се на вечност ороче
чкиље у вечној душевној тмини,
рођени песниче, случајни пророче
визија ти се обистини:

Слобода не може доћи до речи
ни надјачати свеопшту ларму,
јер сужањ, док о њој вречи
није ни свестан да је у јарму.

А ево, када најзад свану,
уместо песме, ја бих плако,
јер ми је дошла ко со на рану
нисам те, Слободо, замишљо тако!

У општем светском бућкуришу
шта ли се нама заломило?
Да поезију сви данас пишу,
пера у руке хватај гомило!

Као кладу их на раме прти,
крени на поетске акције радне,
ви, душом крти, а даром шкрти
пишите што вам на памет падне!

То чиме се руља напаја
не знам је ли песма или олуја,
за сваки случај, између вапаја
песништву појем „алелуја“.

НИ ЗИМЕ НИЈЕСУ ШТО СУ НЕКАД БИЛЕ

Стојсерски блуз

Ма какве зиме, ово су љета
спрам оног чуда и зимотворине!
Требала нам је читава чета
да прти или да гаца торине.

То зимуштине бијагу, људи!
И да вам причам, ко би ми вјерова?!
свуноћ од силне циче и студи
рафално пуцала стабла церова.

Заждије сјевер с Градине рошаве,
све изнад неба сврдлицу диже,
због њега данас буре и кошаве
пате од комплекса врједности ниже.

Та студен збратими мачку и кера
не да откида, реже ко блањом
смрзнуту живу из топломјера
вадили па се кликерали са њом.

Леденице се уз оџак диме,
свега га заките, налик цвијећу,
кад жена стисне музари виме
у крављачу млечне коцкице слијећу.

Ко пелцер нам се снијег прими
површи клеке, јеле и оморе,
због наших зима чак су Ескими
хронично патили од љубоморе.

Немо’ш да нађеш котар и подине
од силних сметова и кијамета,
Ћедо-мраз каснио по пола године
шлајфале му лигуре усред намета.

*
Ово ти зима?!
Ма, јес врага!
Ни виђело зиме, хајде, не драми!

Онда смо масовно пишали с прага
а оно друго?
- не знамо сами....

ПРОРОЧАНСТВО МАЈА

Шта је, препали сте се чињенице да се мајански календар завршава са овом годином. Ево вам решења те мистерије:

На Андима живело племе Маја
то беше плахо паметна раја
бистра до јаја. (А тек од јаја!).

Један анатом небеских тела
још тада рече „Терра ест Стела!“

поређа клинoве и камене плоче
па календар будући клесати поче

резбари, клеше, куцка и сецка
миленијум је велика рецка
а столеће она малецка

а све између удараца
он у будућност поглед баца

виде за векова сто шездесет
да ће календар да се „reset“

јер ће то бити година нулта
следбеницима Христовог култа

и тако он штема ли штема
истроши плочице. Више их нема

а доста исклесо, што јесте-јесте
до две хиљаде дванаесте

иште још плочица, да још цепка
ал’ рече једна Мајица крепка:

Мани се једном те мацоле
руке ће данима да те боле

знаш да ће људи тадашњег света
имати боља, гвоздена глета

што би ти више ко манит груво
за даље датуме боли те уво

и нека настане злокобни тајац
што је ту стао паметни Мајац

кад календара виде свршетак
мислиће људи црни петак

чeкaјућ’ децембар двадесет први
ледиће им се жиле у крви (*)

ала ће ту да буде вуне
када сви почну гаће да пуне...

(*)

Виши ниво страха од леђења крви у жилама

ПОСВЕТА Г Р А Х У ОЦА СРБИЈЕ

Није брука нити је срамота
кад су жене кулинарске трубе
која не зна сарму да замота
ни речи јој нећу рећи грубе,

ако не зна дупли шатобријан
такође јој нећу ништа рећи
ни грдити кад начини зијан
па кад батак прегори ћурећи

ал нервоза моја живце жуља
кад забрља на плану пасуља

Рамстек, бифтек и остали „теци“
могу бити жилави и тврди
лигње, дагње, начисто препеци
не сме нико да гунђа и грди

палачинке нек су као крпе
ал’ са гра’ом грешке се не трпе

Нек је котлет непечен и жилав
нек се нажив по тањиру рита
и од сачме нек је тврђи пилав
нек је грозна богснамица пита

никад не бих звоцо ни закеро
ал’ за пасуљ толеранца зеро

научници у некаквом ЦЕРНУ
кад неутрон неутроном дерну
ил’ кад нађу Амери из НАСЕ
прачестицу и почетак масе

па у повест крену унатрашке
на крају ће да дођу до грашке.

Када после покусане ћасе
милозвучно црева се огласе
тај ми одјек праисконски ласка
ехо давног свемирскога праска...

ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ

Од давнина познато је нама
ил ЕУ или гробна јама

једине су то алтернативе
сви ван ЕУ крајње бедно живе

у Норвешкој, људи око фјорда
живе као сиромашна хорда

а низ леђа све осетим жмарце
кад помислим на јадне Швајцарце

ван Јевропе годинама труну
тек недавно примљени у УН-у

беда им је толика присела
стално моле владу из Брисела

али за нас неће бити зиме
када наске у Бриселу приме

нек Србијом у новоме веку
мед и млеко кокосово теку

ПРОСВЕТИТЕЉСКА СУМЊА

блаженство незнања

Свом се Богу смртник моли ноћу, дању
а за узврат он га држи у незнању

у том мраку живе руље бесловесне
страда онај ко у тами знањем блесне

јер да народ таје сазна, то нипошто
тај је преступ кривце увек скупо кошто

Прометеју Зевс нареди : „Марш у ад!“
Што нам откри амброзију, нектра слад

а због ватре још Танталу воду бране
ко и сочној воћки што га мами с гране,

што људима помагали, њима суде
ко Сизифу што безочно варо људе

по Библији разлог првог Божјег гнева
то што беше радознала ћерка Ева

па с небеса она зачу налог леден:
Ти и Адам напустите сместа Еден!

И вечно смо у немилост Божју пали
што пра-преци наши беху радознали.

Сад ми сумња, као јерес, душу штипа:
Било да је Бог јединка ил’ екипа

у свакога од њих закон исти бива:
одувек је знање Бож’ја ексклузива

сви који се дрзну нешто да сазнају
привирити никад неће цветном Рају

јер он дође нешто као мирна лука
незналица, тутумрака и дудука.

КЕРУША

КЕРУША

Пошто је данас годишњица рођења Серјожиног (што нисам знао али знам да је 27 децембар датум када је скончао) , да поставим своју песму инспирисану Песмом о креуши..
Иначе, тек сам скоро погледао оригинал, уопште није у десетерцу, а ММПешић га лепо скоцако у ту метрику...

К Е Р У Ш А

Заледи се и укочи вода,
укочи се и вир псећих зена,
диже поглед пут небеског свода
и пита се где су деца њена.

Па Влашиће виде како зебу
- седам зрна сред Кумове трине
у свакоме позна своју бебу
ко ваздиже горе душе њине?

Њихов вапај ноћну таму љушти
али човек не зна туга шта је
нити говор разуме немушти
каже како пас на месец лаје.

Човек душу сакрио под резе,
заплео се у приземне вреже,
нема појма зашто плачу брезе
док Серјожа себи вене реже...