Дражина годишњица

Ето прође још једна годишњица везана за наше суноврате и Пирове поразе...
Шта рећи о јаднику који је изучио високе војне школе али није учио народне пословице.
Да је знао ону "Пут у пакао је поплочан добрим намерама", не би чинио то што је чинио. Био би мало мудрији, макар по цену поштења, од кога нико није имао користи...

Из књиге "Пирови порази":

(О П) У С Т А Н А К

Прегази моћна швапска армада
Европу и околиш
у сланик да се прометнеш тада
ни чорбу да им не солиш

Или да будеш њихов пион
ил' планеш ко зубља борова
где је ту сада горди Албион
-нигде га ни од корова.

Шћућурио се у неком ћошку
ко беба мајци под хаљине
мани сад мржњу идеолошку
помагај, црвени Стаљине!

Корзира Шваба дуж Мажино-црте
черупа галске кресте
само се Срби шашави трте
да их опет ражесте.

Блесава глава а срце лавље
не трпе јарам ни дизгине
али за чије бабе здравље
да народ лудо изгине?

За једну њину - сто наших глава
тарифа поретка трулог,
и који хазардер има ту права
да друге меће на улог?

Прошлог се пута качили с царем
на финте насели кварне
немој сад опет, сачекај барем
док Шваба Рујке не џарне!

Не чека “Чича” но диже смело
српски устанак трећи
на шта се све то касније свело
-рогови плешу у врећи.

Једни у НОР-у, други у Збору
трећи на Равну Гору,
у замршеном балканском чвору
сумрак нам свиће у зору.

А кад се па српско клупко расплело
без неке жешће туче?
рођеног брата право у чело
што да се душмани муче?!

Уместо дарова, сад Кати сојка
грдило слути на крају
трине'с је увек баксузна бројка
чак и у цветном мају.

“Срба све мање, а нас све више”
шапуће крстача хумци
стара се драма и даље пише
само су нови глумци...

***

Н А Р А В О У С К У Р Ч Е Н И Ј Е

Неко у НОР-у, неко у Збору
неко на Равну Гору...
то већ прелази у ноћну мору
- нама је место у тору...

**

РЕЧ ДА ЗГАЗИ, НЕ ПРИЛИЧИ
НИКОМ ЖИВОМ, ПА НИ “ЧИЧИ”

Кад клупко почне да се осипа
не вреди плетиљи прељу да пањка
имо си у руци оног Јосипа
ал' му ни длака са главе не мањка.

Што није Николи у руке пао
да за трен ока свеће му згасну
ти си га штитио, јер си му дао
реч официрску, српску и часну.

Ал' кад ти Коста дође на диван
да зборите што вам зборити ваља,
брзо се снизо, као пеливан
и ту су излишна питања даља.

Фиснуше га, ко грање церово
а и он је речи твојој верово.

Тај харамбаша, аждаја пећка
није баш био некаква цвећка.

Но курјак горски, кога се плаше
на ред и закон није баш свико
ал' барем беше од лозе наше
а Броз чији беше, то не зна нико...