Стојсерски блуз
Ма какве зиме, ово су љета
спрам оног чуда и зимотворине!
Требала нам је читава чета
да прти или да гаца торине.
То зимуштине бијагу, људи!
И да вам причам, ко би ми вјерова?!
свуноћ од силне циче и студи
рафално пуцала стабла церова.
Заждије сјевер с Градине рошаве,
све изнад неба сврдлицу диже,
због њега данас буре и кошаве
пате од комплекса врједности ниже.
Та студен збратими мачку и кера
не да откида, реже ко блањом
смрзнуту живу из топломјера
вадили па се кликерали са њом.
Леденице се уз оџак диме,
свега га заките, налик цвијећу,
кад жена стисне музари виме
у крављачу млечне коцкице слијећу.
Ко пелцер нам се снијег прими
површи клеке, јеле и оморе,
због наших зима чак су Ескими
хронично патили од љубоморе.
Немо’ш да нађеш котар и подине
од силних сметова и кијамета,
Ћедо-мраз каснио по пола године
шлајфале му лигуре усред намета.
*
Ово ти зима?!
Ма, јес врага!
Ни виђело зиме, хајде, не драми!
Онда смо масовно пишали с прага
а оно друго?
- не знамо сами....
Нема коментара:
Постави коментар