Свака вам к’о
Његошева, на свом месту
што имамо вас геније, Богу хвала
ал’ би редом љoснули на допинг тесту
брже него што падате крај астала.
Ви лочете шта стигнете, где то иде?
Па глумите неку фелу алојебну
а спорташу када нађу стероиде
забрану му доживотну одмах ребну.
Кад се збућка коњак, вино, мека брља
лосиони и патоке, све ђутуре,
из ибрика дух изађе кад се трља
а ви духа измамите из чутуре.
Ружица вас, кобајаги утрнила
а ви, тобож нежне душе, попут плиша,
па сад за вас нема ништа сем црнила
не видите ништа бело (осим миша),
одваљени ко пармаци с трулог пресма
ко ће више небулоза да изрига
а раја се плахо зграни: Каква песма!
и настане трабуњава боем - књига.
И тако ви булазните, мртви пјани,
нашкрабате све што папир трпет’ могне
штампају се ови ваши папазјани
са третманом поезије антологне.
Ти што пјани у бирцузу ломе, руше
изгубљено и пијано друштво мокро
хватају се међусобно посред гуше
ко је коме у пијанству риме покро.
Забрани ли неко вама стимулансе
што воде на ону страну, иза мозга,
шта би тада испевали? Нема шансе,
од подине остала би само розга.
И трезнима живац спадне са багламе
и шапате неке чују из дна главе
ал’ не гасе те пожаре
струком сламе
нит’
шаптаче
пићем хоће да придаве.
Дохватите, али трезни лако перце,
па пишите песме праве, срок и верси
престаните да глумите квакосерце
препустите жалопојке некој Перси.
Са нама се натпевајте, при трезноћи,
макар било да се трчу кус и репат,
да видимо ко ће онда боље проћи,
и ко ли ће шашавије риме склепат’.
Све од базе кад се гледа, па нагоре
трезвењаци парнасовски држе кључић,
Његош, Бранко. Шилер, Гете... Па Тагоре
а на крају Милан Ракић...
... ја...
...Дучић.
Нема коментара:
Постави коментар