"Сан" од Љермонтова у мом препеву

Данас је годишњица страдања Љермонтова., па да поставим његову песму „Сан“ коју сам се охрабрио препевати.

Испала је помало пророчка...

СОН

М. Љермонтов

В полдневный жар в долине Дагестана

С свинцом в груди лежал недвижим я;

Глубокая еще дымилась рана,

По капле кровь точилася моя.

Лежал один я на песке долины;

Уступы скал теснилися кругом,

И солнце жгло их желтые вершины

И жгло меня - но спал я мертвым сном.

И снился мне сияющий огнями

Вечерний пир в родимой стороне.

Меж юных жен, увенчанных цветами,

Шел разговор веселый обо мне.

Но в разговор веселый не вступая,

Сидела там задумчиво одна,

И в грустный сон душа ее младая

Бог знает чем была погружена;

И снилась ей долина Дагестана;

Знакомый труп лежал в долине той;

В его груди, дымясь, чернела рана,

И кровь лилась хладеющей струей.

САН

 препев Милка Грбовића

У подневној јари долине Дагестана

лежах, у груди ме погоди тане,

још се пушила дубока рана

по трагу крви искаапане.

Лежах ја сам на песку долине;

литице се над мојом надвиле главом,

Сунце је жегло жуте врхове њине

и мене; ал’ ја сам мртвим сном спаво.

И усних у огњеном сјају пуном

пир завичајни у вечери снене,

младе жене са цветном круном,

у веселом кикоту помињу мене.

Ал' у том жагру њен глас не чух

замишљена, сама, у томе сутону

у тужан сан њен млади тонуо дух

Бог зна у какве ли бриге утону.

И она је снила долину Дагестана;

са знаним јој телом у долини тој;

из чијих груди се димила рана

и млаз крви се хладио на њој.