уторак, 06. новембар 2012.

ШИО МИ ГА ЂУРА ЗА НОЋ ВЕШТИЦА

Прослависмо и тај типично „наш“ празник. Апостол Лука се можда пита зашто га запостављамо, кад се није одрекао Христа као Петар, нити је био подозрив као Тома.

Пре неку годину, организатори поменуте прославе штампали су тачно 666 карата. Нису знали да та ноћ нема везе са сатанизмом. Нити је посвећена слављењу вештица, него терању истих, и везана је за неки догађај од пре неколико векова.

Питам се да ли су све нове чланице  ЕУ пожуриле да овај празник усвоје, као што смо га ми пригрлили.

Нисам гледао фамозну „мапу пута“, тако да не знам да ли је пут у Европу поплочан добрим намерама или добрим тиквама.

Да не буде забуне: Не спадам у некакве вестернфобе. И мислим да се од англозападњака може много, баш много тога доброг научити и усвојити. Само, ми и даље прихватамо само њихове фразе, неке манифестације и права педера. Али се пелцер њихових манира слабо прима код нас.

Нешто размишљам о тим нашим „халовенцима“, да их тако назовемо. Баш ме занима да ли је иједан од њих, на путу до прославе, успорио на зебри да пусти пешаке, као што се ради у земљи из које тај празник долази. Или су пак намерно ишли до ивице тротоара, да испрскају  народ, што је овдашњи манир.

И, да ли на послу, улици итд, ти наши халовенци имају енглеске манире? Да ли поштују пословни ферплеј, како с епоштује на западу? Знају колико се послова тамо заврши на основу телефонског позива, факса и остало, без брда документације, печата итд? Јер, тамо постоји пословни ферплеј , па нико неће да ризикује своје место у пословном свету, тек да би неког прешао. Не кољу људи вола због киле меса.
А колико наших „халовенаца“ има манир да некоге „прејебе“, онако по нашки?
Рецимо, на том западу, пекар је већ око 7 сати  увече скинуо цену свих пецива на неких 10-ак динара, да не остану непродата. А његов српски колега, остави их за сутра, да их ујутру још једном стави у рерну и прода као свеже.
Ни један власник фирме, или шеф, на западу, неће раднику рећи „Знаш ли то ко је овде шеф?!“. 
Без обзира на евентуално богатство, неће понизити некога ко нијње тип-топ обучен.
Макар реда ради, тамо нико не избегава да изговори, оне 2 речи прогнане из српског речникаћ речи  „хвала“ и „молим вас“. А реч „изволите“ неће, попут нас, сликовито заменити питањем „Шта хоооћеш?“

Не пратим те ријалитије, али се смем заклети да су и фармери и ВБ укућани достојно прославили Ноћ вештица. Рекао бих да сам сигуран да је целовито понашање и једних и других у енглеском маниру, али нећу то да кажем, пошто ми се ионако замера да умем да будем црнохуморан до цинизма.


Замислите да ми постанемо нека важна петља у свету. И замислите Немце, Енглезе и остале, како почињу да славе Славу или секу бадњаке, да би исказали своју љубав према нама. Таман посла!
Сходно својој ширини, биће позитивно радознали да се упознају са туђим обичајем. Ако их позовеш, доћи ће, узети учешћа (нарочити о конузментском делу прославе). Може им се свидети. Али, никаква одушевљеност их неће натерати ни да помисле да тај туђи обичај усвоје као свој.

Нема коментара:

Постави коментар