недеља, 25. новембар 2012.

НОВИ ЗИЛОТИ И ХРИШЋАНСКА ПАТЊА

Раније сам написао песму "Трпиона" где се питам је ли тачно да је патња једина сврха нашег доласка на ову планету.
Чини ми се да су неки ревносници погрешно схватили неке ствари...


НОВИ ЗИЛОТИ
Када клонеш, нађеш се на дну
када ти згасну зубље
уместо да ти наду дадну
они те гурну још дубље,

у понор тонеш безизлазни
таман да сврнеш с памећу
а они дробе о греху и казни
и још ти кривњу намећу.

и оно мало душе ти плеве
крив си за све и свашта
за све грехе, почев од Еве
то добри Бог не прашта

мора да се каје и плаче
покуњи главу у крило,
у греху те, кажу, мајка заче
је л другог начина било?

(Да ли је завете кршила брачне
док се мучила да те зачне?)

Безосећајно, хладно, сурово
прете ти страшним небеским силама
ко да си са самим врагом шурово
и Бога гађао шиљатим вилама,

и тако те гнусно киње, скоро те
прогласе чак и лудим
спаси ме Боже такве пороте
Ти ми директно суди.

Не могу више о овој теми
догори преко ноката,
на земљи ствари Боже поспреми
без ових адвоката.

Нема коментара:

Постави коментар